Predrag Lojanica
Zrenjanin
U današnje vreme retko nailazimo na tišinu. Deluje kao da je obavezno neprestano pričati, napadati, braniti se, objašnjavati- odnosno, konstantno uobličavati rečima svoje misli. Teško je uzmaći velikoj količini informacija koje svakodnevno primamo, a još teže procesuirati ih i oformiti o njima kritičko mišljenje.
Možemo se zapitati-čije su to reči koje izgovaramo i šta se zapravo krije iza njih?
Umetnica Aleksandra ilić nas svojom serijom radova Mute (engl.) podseća na važnost introspekcije koja se krije iza mnoštva reči kojima smo okruženi.
„Pojam „mute“ se vezuje za voljno ili nevoljno odsustvo glasa, odnosno govora, kao i za odsustvo samog zvuka (mute-komandno dugme za isključivanje istog na električnim uređajima)“, navodi umetnica i dodaje:
“Simbolično posmatrano, „mute“ je stvarnost i datost pojedinca u pretrpanom, preglasnom modernom dobu. Pomenuti fenomen savremene komunikacije, ili kako to nazivam- „mute“ osećaj- jeste pokretač moje serije radova. Koristeći lični simbolizam i „estetiku zidne fasade“, reagujem na buku današnjice i nametnutu „mute poziciju“ u kojoj se može naći svaki pojedinac.“
Pored navedenog, Aleksandrini radovi otvaraju diskusija o značaju i vrednosti reči koje dominiraju, kako u svakodnevnom životu i umetnosti na globalnom nivou, tako i u njenoj mikro dnevnoj rutini. Pitanje je šta se zapravo dešava iza tog mnoštva reči. „Mute“ radovi ukazuju na apsurd trenda isticanja važnih „informacija“ tamo gde njihova suština izostaje:
“Tekst, koji sam u dosadašnjoj umetničkoj praksi koristila kao doskočicu, dopunu, otkrivanje ili zabunu, ovde je poništen, ali i dalje prisutan. On tako postaje nosilac isključivo vizuelnog značenja, a reči se povlače pružajući mogućnost slikama i predstavama da govore. Dakle, tekstom ističem informaciju koje zapravo nema jer je isti precrtan i neupotrebljiv. Ovde nije reč o autocenzuri nego o otkrivanju prikrivanjem“ističe autorka.
Radovi su kolaži, a osnova je građena peskom koji imitira malter i tako daje estetsku i simboličku ulogu fasade (zida) koja podseća na tok naših misli- mnoštvo različitih senzacija, slika, povezanih ili nepovezanih, koje ipak rezultiraju nekom pričom, porukom ili poukom. Fasada kao mesto javne komunikacije i podizanja glasa dodatno ističe ideju „Mute“ radova.
Aleksandrina izložba ,postavljena u galeriji ALUZ u Zrenjaninu ostala zatvorena za publiku tokom trajanja pandemije.
„Zanimljivo je, da u ovoj seriji imam i nekoliko radova na kojima dominira crtež slepog miša -životinje za koju se i dalje veruje da je uzrok pandemije“ kaže umetnica.
Zatvorena vrata galerije znače odsustvo komunikacije umetničkih radova i publike. Iako se serija zove Mute i poziva na utišavanje reči, ona nikako ne poziva na utišavanje komunikacije i drugih vrsta dijaloga, naprotiv!