Autor: Maja Beganović
Crtice o Artfemine konceptu
Niš
Još tokom 2010. godine feministkinje iz Niša su se organizovale i zaključile da postoji potreba za festivalom, jer na taj način dolazi do razmene informacija i saznanja šta određene grupe i pojedinci rade u toku godine. Bio je to Feminiš festival, koji se 2014. godine nastavio pod imenom Artfemine.
Festival je forma koja je prijemčiva za širu publiku a tokom pandemije programi su se održavali u eksterijeru i bili prilagođeni uslovima zdravstvene bezbednosti, kroz maske i vizire.
Većina programa usmerena je na žene iz okoline Niša,sa gošćama iz Zrenjanina, Beograda, Majdanpeka, Vlasotinca i drugih mesta.Tokom festivala odvijaju se razne akcije, poput odlaska biciklima u prirodu i radionice teatra , joge, pravljenja nakita od recikliranih materijala i slično.
Jedna od tema prošlogodišnjeg izdanja koga se prisećamo bila je: „Uvek prve – žene i Covid 19“.Na organizovanom panelu su učestvovale: sutkinja Osnovnog suda iz Niša Ivana Milovanović, novinarka City radija Ivana Petrović, psihološkinja Maja Delibašić, profesorka istorije umetnosti Jelena Miletić i glumica lutkarskog pozorišta Biljana Radenković. Istaknuto je da su najveći teret pandemije ponovo ponele žene. Sutkinja Ivana Milovanović se osvrnula na porast nasilja nad ženama u situaciji karantina, iako je broj prijavljenih slučajeva bio manji, govorila je i o femicidima koji su se desili nakon ukidanja vanrednog stanja, teškoj situaciji u kojoj žene nisu bile ni malo zaštićene. Ivana Petrović nadovezala se na temu izveštavanja za vreme pandemije, koje je po njenom mišljenju, doživelo sunovrat. „Važan je način izveštavanja o ženama, naročito u situaciji kada ih više nema. Ne smemo dopustiti da žene budu ponovo ubijane kroz medije. Sagledavajući širu sliku, možemo se zapitati da li postoji dovoljno empatije u našoj sredini?“kazala je Petrović, dodajući da je uverena da empatija postoji, ali još uvek nema dovoljno prostora da se o porblemima otvoreno priča. Psihološkinja Maja Delibašić podsetila je na godine kojih se sećamo naspram udara pandemije koje nije bio prirodan, stoga veoma stresan. Psihološka pomoć u karantinu se tražila, ali je tek nakon karantina nastupila navala poziva i obraćanja za pomoć. I dalje je najvažnije osnažiti žene da prijavljuju nasilje i ne oklevaju u tome. Delibašić se takodje osvrnula na o situaciju online školovanja i kako se to odrazilo na decu i na žene koje su se našle u nekoliko uloga istovremeno – domaćice, majke, ali i učiteljice. Profesorka Jelena Miletić je govorila o teškom položaju nastavnica i profesorki koje su morale da budu spremne za online nastavu, snižavanje kriterijuma i prilagođavanje novim okolnostima. Glumica Biljana Radenković posvetila je pažnju temi online školovanja, kao i pozorišnim predstavama koje su otkazane i čime je glumcima i glumicama oduzeta mogućnosti za rad.
Pomenimo i to da Centar za devojke iz Niša svake godine organizuje „Feminističku slikarsku koloniju“ u Sićevu u kojoj učestvuju žene koje se bave vizuelnom umetnošću, a koje ne moraju imati formalno obrazovanje. Radove pregleda komisija koja saziva koloniju, te tako odlučuje o nivou saziva. Ova slikarska kolonija nema utvrdjenu temu, ali razgovori, aktivno slušanje žena, atmosfera i razmena mišljenja, podstiču umetnice da se bave feminističkim temama. Neke od učesnica tek tokom kolonije spoznaju da su bile u situacijama nasilja, dok druge već uveliko to iskustvo izražavaju kroz svoje radove.
„Feminističku slikarsku koloniju“ u Sićevu jedina je feministička kolonija u regionu, na lokaciji koja istorijski povezuje osnivačicu prve slikarske kolonije Nadeždu Petrović i nove generacije onih koje se bave umetnošću i promišljanjem ženske pozicije u društvu, te solidarnošću. Sve žene ne mogu imati iste stavove, ali kroz koloniju im se ukazuje na neke vrednosti i daju određene smernice, pa se to ogleda i kroz njihove radove. Mnogim ovde vodjenim razgovorima žene ne bi imale priliku da prisustvuju na drugim mestima, što je od posebnog značaja za njihova dalja razmišljanja i aktivizam.
Iz Centra za devojke Niša poručuju da se mora ići napred hrabro jer život nije stao, naravno sve mere bezbednosti.
